ekostrana1

Voda sačinjava 70% ukupne površine Zemlje, ali to ne znači da je ima na pretek. Vodu moramo čuvati, ali i štedeti. Sačuvajmo prirodna bogatstva, a među njima i vodene površine. Štedimo je i prilikom korišćenja u domaćinstvu. Razni problemi nastaju kao pojedinačni i lokalni, ali se njihove negativne posledice ispoljavaju i postaju vidljive tek na globalnom planu. Iz tog razloga skrećemo Vam pažnju na sledeće situacije o kojima može svako povesti računa:

- Slavina koja kaplje troši 1.000 litara vode mesečno ili 33 litre vode dnevno.

ekostrana2

- Vodokotlić koji lagano curi potroši 20.000 litara vode mesečno ili 286 litara dnevno.

- Potrošnja se može smanjiti i tuširanjem umesto kupanjem u kadi; pranjem auta iz kante; zalivanjem cveća sakupljenom kišnicom itd.

Sombor u svojoj okolini nema tekućih voda pa je prinuđen da se vodom snabdeva iz bušenih bunara. Voda do koje se dolazi iz bunara zahteva strogu tehološku obradu koja odnosi značajna sredstva iz Vašeg i opštinskog budžeta. Za nas je Vaša ušteda od velikog značaja jer se vodom iz vodovoda snabdeva 13.236 domaćinstava.

Čineći mali napor za sebe, učinićete ogromnu uštedu za sve nas.

Čuvajući vodu danas čuvamo jeza budućnost.

ekostrana3
ekostrana4
ekostrana5
 

Мај
24

U preko 170 zemalja sveta, 15-og maja je obeležen Međunarodni dan akcije za klimu. Životna sredina je danas, usled antropogenog uticaja, izložena velikim promenama od kojih klimatske predstavljaju predmet sve veće zabrinutosti. Objašnjenje za klimatske promene nalazimo u povećanom efektu staklene bašte. Iako je reč o prirodnom procesu, svakodnevnim ljudskim aktivnostima, od kojih je najznačajnije sagorevanje fosilnih goriva u energetske svrhe, dolazi do povećanih emisija gasova sa efektom staklene bašte, u prvom redu ugljendioksida. Nagomilavanje ovih gasova onemogućava reflektovanje sunčeve energije, te se veći njen deo apsorbuje što ima za posledicu povećanje temperature na zemlji.


Prema nekim scenarijima i prognozama, srednja globalna temperatura do 2100. godine bi mogla da se poveća i za 4,5 °C. Šta to zapravo znači za čovečanstvo i njegov opstanak? Posledice su brojne i one ne zaobilaze ni jedan medijum životne sredine, pa tako ni vodu kao ključni element. Klimatskim promenama se vrši veliki pritisak na vodne resurse i dovodi se u pitanje dostupnost i raspoloživost pijaće vode u narednom periodu.
Neke od posledica po vodne resurse su:
- otapanje glečera i lednika – obzirom da oni predstavljaju izvor oko 90 % slatke vode, njihovim otapanjem gubi se dragoceni vodni rerurs;
- povećanje količine vlage u atmosferi – u narednom periodu doći će do promene distribucije vode, pa će tako pojedini delovi Zemlje biti izloženi dugotrajnim sušnim periodima, dok će u drugim biti učestale poplave;
- manje padavine i smanjen protok reka – prema nekim prognozama, porast temperature će dovesti do smanjenog protoka reka, što će imati negativan uticaj na bezvodna područja i na reke sa malom količinom vode.
Danas, kada se klimatske promene ne mogu osporiti, pokušava se ograničiti njihov negativan uticaj zajedničkim naporima. U tu svrhu, u aprilu mesecu ove godine, usvojen je Sporazum o ograničavanju globalnog zagrevanja koji treba da stupi na snagu 2020. godine, a koji zamenjuje Kjoto protokol iz 1997. Društvo je u obavezi da preuzme odgovornost, blagovremeno reaguje i spreči realizaciju nepovoljnih scenarija.

 

Služba informisanja
JKP "Vodokanal" Sombor