1. ИЗВОРИШТЕ ЦСВ "ЈАРОШ"
За водоснабдевање Сомбора на локацији "Јарош" почело је да се формира извориште још 60-тих година, тј. од тренутка када је почело озбиљно разматрање питања водоснабдевања града. ЦСВ "Јарош" је удаљен до 3,00 км од центра града у правцу југоистока, и данас заузима око 50 ха ограђеног земљишта са могучношћу проширења у правцу југоистока. Извориште је на коти 86-87.00 м.н.м.
Извршеним теренским хидро-геолошким истраживањима, с аспекта водоснабдевања града издвајају се два основна хоризонта:
- плића тзв. горња издан, под притиском између коте +25 и 78м, и
- дубља тѕв. доња издан под притиском између кота 61 и 146 м мерено од нивоа терена.
Анализом осцилације пијезометара и анализом хидроизохипса утврђено је да је генерални правац струјања подземне издане североисток-југозапад, док прихрањивање иде углавном инфилтрацијом површине терена од атмосферских падавина. Битно учешће у билансу вода имају река Дунав у време високих водостаја и дотицаји са Телечке висоравни...
На локацији ЦСВ "Јарош" врши се каптирање сирове воде из бушених бунара дубине 60-80 м. Сваки бунар има свој електро-црпни агрегат којим потискује воду у транзитни цевовод до система за пречишћавање. Примењена метода бушења је реверсна, пречника бушења 820 мм. Доданас је на изворишту изграђено 15 бунара.
Како вода ових бунара не задовољава Правилник о хигјенској исправности воде за пиће, иста се пречишћава, због повећане количине гвожђа, мангана и амонијака.
Табеларно је приказан квалитет сирове воде и воде након пречишћавања:
Ред. бр. | Хемијски параметри | Јединица | Вредност | |
---|---|---|---|---|
Сирова вода | Пречишћена вода | |||
1.
|
pH вредност |
7,1
|
7,3
|
|
2.
|
Мутноћа |
НТУ
|
10,1
|
0,90
|
3.
|
Испрани остатак |
мг/л
|
565
|
459
|
4.
|
Нитритиi |
мг/л
|
0
|
0
|
5.
|
Нитрати |
мг/л
|
1
|
4
|
6.
|
Амонијак |
мг/л
|
1,08
|
0
|
7.
|
Хлориди |
мг/л
|
18
|
24
|
8.
|
Укупно Fe |
мг/л
|
1,15
|
0,05
|
9.
|
KnO4 |
мг/л
|
11,10
|
8,3
|
10.
|
Електрична водљивост |
мс/цм
|
902
|
892
|
Постројење за пречишћавање воде је капацитета 200 л/с. Технолошки поступак за прераду воде одредио је квалитет сирове воде који се огледа у повећаном садржају гвожђа, мангана и амонијака. Поступак се састоји из:
- аерације воде у млазу,
- ретензије воде у базену са шиканама запремине 850 m3,
- филтрирање на брзим пешћаним филтерима (5 јединица капацитета по 40 л/с појединачне површине 29,1 m2),
- дезинфекције воде гасним хлором.
Филтерска испуна је кварцни песак. Прање филтера се врши водом и ваздухом по утврђеном редоследу на сваких 48-60 сати. Рад филтер станице је аутоматски.
Након филтрирања вида се дезинфикује гасним хлором. Дезинфекција се врши у две фазе:
- I фаза, основно хлорисање при уласку воде у резервар,
- II фаза, додатно хлорисање на изласку воде из резервоара.
На изворишту "Јарош" постоји базен пречишћене воде испред филтер станице, запремине 1.500 м3. Он је системом спојених судова повезан са два резервоара од по 1.500 м3. У самом граду не постоје додатни резервоарски простори (водоторањ и сл.), нити висинске зоне.
ЈКП "Водоканал" је кренуо у реализацију реконструкције постојећег и и зградњу новог постројења припремом воде на локацији Јарош укупног капацитета 400 л/с. Пројекат финансира Фонд за капитална улагања АПВ и KfW банка (развојна банка Немачке). Тренутно је ново постројење у фази пробног рада док је за реконструкцију постојећег расписан тендер за реконструкцију.
Просечна месечна количина воде која је испоручена у 2014. години, са ЦСВ "Јарош" и градских бунара је око 250.000 м3/мес.
Са станивишта заштите извориште се налази у непогодном окружењу, због прилаза насеља и релативне близине неколико индустријских објеката, као што је фабрика акумулатора. 2003. године је урађен Елаборат о зонама санитарне заштите изворишта. Изграђено је 10 осматрачких пијезометара за мониторинг квалитета и нивоа подземних вода.
2. ГРАДСКИ БУНАРИ
У граду на осам локација, постоје бунари изграђени у периоду од 1977. до 1985. године, који црпе воду из артеске издани са 120-160 м. Вода је задовољавајућег квалитета за пиће, а бунари се временски укључују у зависности од потрошње у граду. Ови бунари шаљу воду директно у мрежу, без пречишћавања. Врши се само дезинфекција натријум-хипохлоритом, путем мембранских пумпи. Укупни капацитет ових бунара је око 80 л/с.
3. ВОДОВОДНА МРЕЖА
Дистрибуција воде обавља се са изворишта "Јарош" центрифугалним потисним пумпама укупног капацитета 570 л/с. Вода се потискује у водоводну мрежу и шаље до потрошача путем прикључних водова, на којима постоје мерачи утрошене запремине воде - водомери. Са изворишта крећу два магистрална вода, један према граду ø500 који се грана на два дела: ЛИВ ø300 и АЦ ø400, и други према индустрији АЦ AC ø500 мм.
У току 2009. године је извршена реконструкција магистралног водовода ЛИВ ø300 од Јароша до Венца Живојина Мишића. Пројекат је финансирала KfW банка.
Радни притисак у мрежи се креће од 2,5-3,5 бара.
Покривеност града водоводном мрежом је задовољавајућа (скоро 100%), углавном прстенастог система, уз неколико грана према приградским насељима. У склопу мреже налази се дохлорна станица Буковац, пункт за додатно хлорисање дела градске мреже према потрошачима на делу града - Биковац.
Мрежа је укупне дужине око 210 км, минималног пречника 50 мм, а максималног ø500 мм. Од материјала, највише је заступљен АЦ 50%, ЛИВ 25%, 20% ПВЦ, а у последње време се уграђује полиетилен. Мрежа је опремљена цвориштима и хидрантима. Старост мреже је 30-40 година.
Када се говори о губицаима воде у систему говори се о разлици воде која се шаље у мрежу са изворишта и градских бунара и фактурисане количине воде. Губици се састоје у следећем: губици при хаваријама, потрошња на испирању водоводне мреже, губици на неоткривеним кваровима, потрошња са уличних хидраната, потрошња нелегалних прикључака и нефактурисана потрошња. У 2014. години губици су били око 21%.
КВАЛИТЕТ ВОДЕ У МРЕЖИ
Квалитет воде у мрежи прети се узорковањем од стране Завода за заштиту здравља Сомбор, а према Правилнику за хигјенску исправност воде за пиће.
Врши се узорковање и лабараторијско испитивање физичко-хигјенских и бактериолошких параметара квалитета воде на улазу у постројење, након прераде, на градском бунару и на више локација у дистрибутивној мрежи. Редовно праћење квалитета воде врши се у сопственој лабараторији.