Технички подаци о ЦСВ „Јарош” и дистрибутивној мрежи

1. ИЗВОРИШТЕ ЦСВ "ЈАРОШ"

За водоснабдевање Сомбора на локацији "Јарош" почело је да се формира извориште још 60-тих година, тј. од тренутка када је почело озбиљно разматрање питања водоснабдевања града. ЦСВ "Јарош" је удаљен до 3,00 км од центра града у правцу југоистока, и данас заузима око 50 ха ограђеног земљишта са могучношћу проширења у правцу југоистока. Извориште је на коти 86-87.00 м.н.м.

Извршеним теренским хидро-геолошким истраживањима, с аспекта водоснабдевања града издвајају се два основна хоризонта:

• плића тзв. горња издан, под притиском између коте +25 и 78м, и
• дубља тѕв. доња издан под притиском између кота 61 и 146 м мерено од нивоа терена.

Анализом осцилације пијезометара и анализом хидроизохипса утврђено је да је генерални правац струјања подземне издане североисток-југозапад, док прихрањивање иде углавном инфилтрацијом површине терена од атмосферских падавина. Битно учешће у билансу вода имају река Дунав у време високих водостаја и дотицаји са Телечке висоравни...

На локацији ЦСВ "Јарош" врши се каптирање сирове воде из бушених бунара дубине 60-80 м. Сваки бунар има свој електро-црпни агрегат којим потискује воду у транзитни цевовод до система за пречишћавање. Примењена метода бушења је реверсна, пречника бушења 820 мм. Доданас је на изворишту изграђено 15 бунара.

Како вода ових бунара не задовољава Правилник о хигјенској исправности воде за пиће, иста се пречишћава, због повећане количине гвожђа, мангана и амонијака.

Табеларно је приказан квалитет сирове воде и воде након пречишћавања:

Постројење за пречишћавање воде је капацитета 200 л/с. Технолошки поступак за прераду воде одредио је квалитет сирове воде који се огледа у повећаном садржају гвожђа, мангана и амонијака. Поступак се састоји из:

• аерације воде у млазу,
• ретензије воде у базену са шиканама запремине 850 m³,
• филтрирање на брзим пешћаним филтерима (5 јединица капацитета по 40 л/с појединачне површине 29,1 m²),
• дезинфекције воде гасним хлором.

Филтерска испуна је кварцни песак. Прање филтера се врши водом и ваздухом по утврђеном редоследу на сваких 48-60 сати. Рад филтер станице је аутоматски.

Након филтрирања вида се дезинфикује гасним хлором. Дезинфекција се врши у две фазе:

• I фаза, основно хлорисање при уласку воде у резервар,
• II фаза, додатно хлорисање на изласку воде из резервоара.

На изворишту "Јарош" постоји базен пречишћене воде испред филтер станице, запремине 1.500 м³. Он је системом спојених судова повезан са два резервоара од по 1.500 м³. У самом граду не постоје додатни резервоарски простори (водоторањ и сл.), нити висинске зоне.

ЈКП "Водоканал" је кренуо у реализацију реконструкције постојећег и и зградњу новог постројења припремом воде на локацији Јарош укупног капацитета 400 л/с. Пројекат финансира Фонд за капитална улагања АПВ и KfW банка (развојна банка Немачке). Тренутно је ново постројење у фази пробног рада док је за реконструкцију постојећег расписан тендер за реконструкцију.

Просечна месечна количина воде која је испоручена у 2014. години, са ЦСВ "Јарош" и градских бунара је око 250.000 м³/мес.

Са станивишта заштите извориште се налази у непогодном окружењу, због прилаза насеља и релативне близине неколико индустријских објеката, као што је фабрика акумулатора. 2003. године је урађен Елаборат о зонама санитарне заштите изворишта. Изграђено је 10 осматрачких пијезометара за мониторинг квалитета и нивоа подземних вода.

2. ГРАДСКИ БУНАРИ

У граду на осам локација, постоје бунари изграђени у периоду од 1977. до 1985. године, који црпе воду из артеске издани са 120-160 м. Вода је задовољавајућег квалитета за пиће, а бунари се временски укључују у зависности од потрошње у граду. Ови бунари шаљу воду директно у мрежу, без пречишћавања. Врши се само дезинфекција натријум-хипохлоритом, путем мембранских пумпи. Укупни капацитет ових бунара је око 80 л/с.

3. ВОДОВОДНА МРЕЖА

Дистрибуција воде обавља се са изворишта "Јарош" центрифугалним потисним пумпама укупног капацитета 570 л/с. Вода се потискује у водоводну мрежу и шаље до потрошача путем прикључних водова, на којима постоје мерачи утрошене запремине воде - водомери. Са изворишта крећу два магистрална вода, један према граду ø500 који се грана на два дела: ЛИВ ø300 и АЦ ø400, и други према индустрији АЦ AC ø500 мм.

У току 2009. године је извршена реконструкција магистралног водовода ЛИВ ø300 од Јароша до Венца Живојина Мишића. Пројекат је финансирала KfW банка.

Радни притисак у мрежи се креће од 2,5-3,5 бара.

Покривеност града водоводном мрежом је задовољавајућа (скоро 100%), углавном прстенастог система, уз неколико грана према приградским насељима. У склопу мреже налази се дохлорна станица Буковац, пункт за додатно хлорисање дела градске мреже према потрошачима на делу града - Биковац.

Мрежа је укупне дужине око 210 км, минималног пречника 50 мм, а максималног ø500 мм. Од материјала, највише је заступљен АЦ 50%, ЛИВ 25%, 20% ПВЦ, а у последње време се уграђује полиетилен. Мрежа је опремљена цвориштима и хидрантима. Старост мреже је 30-40 година.

Када се говори о губицаима воде у систему говори се о разлици воде која се шаље у мрежу са изворишта и градских бунара и фактурисане количине воде. Губици се састоје у следећем: губици при хаваријама, потрошња на испирању водоводне мреже, губици на неоткривеним кваровима, потрошња са уличних хидраната, потрошња нелегалних прикључака и нефактурисана потрошња. У 2014. години губици су били око 21%.

КВАЛИТЕТ ВОДЕ У МРЕЖИ

Квалитет воде у мрежи прети се узорковањем од стране Завода за заштиту здравља Сомбор, а према Правилнику за хигјенску исправност воде за пиће.

Врши се узорковање и лабараторијско испитивање физичко-хигјенских и бактериолошких параметара квалитета воде на улазу у постројење, након прераде, на градском бунару и на више локација у дистрибутивној мрежи. Редовно праћење квалитета воде врши се у сопственој лабараторији.